Zlatni tremisis vizantijskog cara Justinijana I
Zlatni altin sultana Sulejmana Veličanstvenog
Srebrni groš bosanskog kralja Tvrtka IIСтална поставка - Нумизматичка збирка
Нумизматика спада у групу помоћних историјских наука. Њен главни задатак је проучавање новца - од његових најстаријих облика до савремених. Новац је, прије свега, средство плаћања и размјене добара, али истовремено представља и историјски документ који свједочи о привредним, политичким и културним приликама одређене епохе.
Нумизматичка збирка броји 2835 примјерака кованог и папирног новца. Хронолошки се дијели на четири ћелине: антички, средњовјековни, нововјековни и савремени новац. Највећи број предмета, када је ријеч о кованом новцу, односи се на римски, угарски, дубровачки, османски и аустроугарски новац. Што се тиче папирног новца, доминирају југословенски динар (Краљевине Југославије, ФНРЈ и СФРЈ), динар Републике Српске и аустроугарска круна.
Поред тога, у Збирци се налазе и ријетки примјерци кованог новца, као што су новац шпанских колонија у Латинској Америци и новац сјеверноафричке античке државе Нумидије.
- Кустос
Zlatni tremisis vizantijskog cara Justinijana IAntički novac
Novac je bio u upotrebi još od antičkih vremena. U doba rimske vladavine na našim prostorima postojale su kovnice u Sirmijumu i Viminacijumu, čiji je novac cirkulisao i na području današnje Banjaluke, o čemu svjedoče i nalazi antičkog novca na lokalitetu tvrđave Kastel - poput zlatnog tremisisa vizantijskog cara Justinijana I.
Srebrni groš bosanskog kralja Tvrtka IISrednjovjekovni novac
Tokom kasnog srednjeg vijeka, tačnije od XIII vijeka, srpski vladari iz dinastije Nemanjića počinju kovati vlastiti novac, čime je srpska država ušla u red visokocivilizovanih zemalja koje su imale sopstvenu monetu. Zbog svog kvaliteta, srpski srebrni dinar je konkurisao mletačkom matapanu, što je navelo čak i slavnog Dantea da u svojoj Božanstvenoj komediji kralja Milutina smjesti u pakao – zbog navodnog imitiranja mletačkog novca.
Nemanjiće su u tome slijedili i Kotromanići, koji od XIV vijeka kuju svoj dinar po ugledu na srpski. U Numizmatičkoj zbirci danas se čuvaju srebrni groš kralja Tvrtka II (1421-1443) i srebrni dinar posljednjeg bosanskog kralja Stefana Tomaševića (1461-1463).
Zlatni altin sultana Sulejmana VeličanstvenogOsmanlijski novac
Sa dolaskom Osmanlija, domaće monete nestaju iz upotrebe, ali se kovanje novca na ovim prostorima nastavlja. Malo je poznato da je početkom 1593. godine u Banjoj Luci radila kovnica novca za potrebe vojnog pohoda koji je pripremao Hasan-paša Predojević, inače porijeklom Srbin iz Hercegovine, protiv habsburških zemalja.
Dinar Kraljevine Srbije iz 1912.Srpski dinar
Srpski dinar postaje zvanična moneta obnovljene Srbije pod dinastijom Obrenović u XIX vijeku. Početkom XX vijeka, za vrijeme vladavine kralja Petra I Karađorđevića, dinar je imao veću vrijednost od austrougarske krune - čak i tokom Prvog svjetskog rata, kada je Srbija bila pod okupacijom.
Stvaranjem Jugoslavije, dinar ostaje naziv i zvanične monete te države, kroz cijelo njeno burno istorijsko trajanje. Kratkotrajno, u periodu od svega dvije godine, i Republika Srpska je imala svoju zvaničnu valutu – dinar, koji je već 1994. godine povučen iz upotrebe. Ipak, ostaje kao trajno svjedočanstvo o vremenu kada je Republika Srpska imala i sopstvenu monetarnu samostalnost.
