Златни тремисис византијског цара Јустинијана I
Златни алтин султана Сулејмана Величанственог
Сребрни грош босанског краља Твртка IIСтална поставка - Нумизматичка збирка
Нумизматика спада у групу помоћних историјских наука, а њен главни задатак као науке је проучавање новца од његових најстаријих облика до данас. Новац представља у првом реду средство плаћања за размјену добара, али поред тога он представља и историјски документ који свједочи о привредним, политичким и културним приликама одређене епохе.
Нумизматичка збирка броји 2835 примјерака кованог и папирног новца. Хронолошки се може подијелити на четири ћелине: антички, средњовјековни, нововјековни и савремени новац. Највећи број предмета, када је у питању ковани новац, односи се на римски, угарски, дубровачки, османски и аустроугарски новац, а када је у питању папирни новац, то су у првом реду југословенски динар (Краљевине Југославије, ФНРЈ и СФРЈ), затим динар Републике Српске и аустроугарске круне. Поред тога, у Збирци се налази и неки раритетни примјерци кованог новца, попут новца шпанских колонија у Латинској Америци или новца сјеверноафричке античке државе Нумидије.
- Кустост
Златни тремисис византијског цара Јустинијана IАнтички новац
Новац је био у употреби још од античких времена, а у доба римске владавине на нашим просторима имали смо ковнице у Сирмијуму и Виминацијуму, чији је новац циркулисао и на простору данашње Бањалуке о чему свједоче и налази античког новца на локалитету тврђаве Кастел (попут златног тремисиса византијског цара Јустинијана I).
Сребрни грош босанског краља Твртка IIСредњовјековни новац
Током касног средњег вијека, тачније од 13. вијека наши владари из рода Немањића почињу ковати властити новац, чиме је српска држава ушла у породицу високоцивилизованих земаља које су ковале сопствени новац. Пошто је својим квалитетом наш сребрни динар конкурисао млетачком матапану, то је навело чак и славног Дантеа да у својој „Божанственој комедији“ краља Милутина смјести у пакао због наводног имитирања млетачког новца. Немањиће су у томе слиједили и Котроманићи, који од 14. вијека почињу ковани свој динар по угледу на српски, а у Нумизматичкој збирци данас се налазе сребрни грош краља Твртка ИИ (1421–1443) и сребрни динар посљедњег босанског краља Стефана Томашевића (1461–1463).
Златни алтин султана Сулејмана ВеличанственогОсманлијски новац
Са доласком Османлија домаће монете нестају из употребе, али се тиме није престао ковати новац на нашим просторима. Мало је позната чињеница да је, почетком 1593, и у Бањој Луци радила ковница новца за потребе војног похода који је Хасан–паша Предојевић, иначе поријеклом Србин из Херцеговине, припремао против хабсбуршких земаља.
Динар Краљевине Србије из 1912.Српски динар
Српски динар постао је званична монета у обновљеној Србији под Обреновићима у 19. вијеку, а његова вриједност је почетком 20. вијека, за владавине краља Петра И Карађорђевића, била већа од вриједности аустроугарскее круне, чак и током Првог свјетског рата када је Србија била окупирана. Стварањем Југославије динар ће остати назив и њене званичне монете, кроз читаво бурно раздобље њеног постојања. Краткотрајно, свега двије године, и Република Српска ће имати своју монету, динар, који ће већ 1994. године бити повучен, али остаје као трајно свједочанство о времену када је Република Српска имала и своју монетарну самосталност.
Галерија
Погледајте доступне фотографије
