Античку збирку чини: накит, новац, предмети од стакла и керамике, лампе (жижци), тоалетни прибор и камена пластика (надгробни и вотивни споменици). Већина ових предмета пронађена је приликом археолошких истраживања на Кастелу, Ханишту, Бронзаном Мајдану и Гламочу, а мањи дио на Грича-Пауша у Рамићима, а док су неки у Музеј доспијели као случајни налази. Римљани су у ове крајеве коначно ставили под своју власт послије Батоновог устанка од 6. до 9. године н.е. Природна богатства учинила су овај дио Балкана привлачним за Римљане, који су показали посебно интересовање и за подручје Бања Луке, отворивши ново средиште на путу своје територијалне и економске експанзије. Што се тиче римског насеља код Бања Луке, оно се временом увећало, добило статус и повластице муниципијума. Трговци, редовна пратња војске представљају осниваче насеља (Castra) у Бања Луци. Осим трговаца, током друге половине II вијека у околину логора (каструма) насељавају се ислужени војници, који учествују у подизању цивилног насеља. Каструм се простирао према Врбасу, обухватајући простор тврђаве Кастел (castrae, legionis) о чему свједочи откриће грађевина,остатака мањег храма, индентификованог као Јупитерово светилиште. Накит, осим чисто естетске вредности, представља и саставни дио одјеће, али има и симболично значење на друштвеном и персоналном нивоу, у војсци, породици, култу. Фибула је имала изразито функционалну намјену у одјевању, пошто је служила за учвршћивање одјеће на десном рамену. Као дио свакодневне ношње фибуле су често приказиване на рељефима, мозаицима, фрескама и другим споменицима. Римске фибуле најчешће су израђиване од бронзе, а у мањој мјери од сребра, злата и кости..Римску керамику са Кастела и Ханишта каректерише бројност примјерака, мања разноврсност форми и солидна израда. Израђивана је на три начина: слободном руком на витлу и у калупима. Репертуар стаклених посуда са наше територије претежно је везан за свакодневну употребу локалног становништва. Крајем I вијека појављују се облици из Сирије, а током прве половине II вијека и пред крај III вијека заступљени су облици из рајнске области. Далматинска путна мрежа значајна је и касније, у сљедећим вијековима, током ратова за Дакију и Мезију, а посебно за одбрану лимеса на Дунаву. Стога је разумљиво да је у III и IV вијеку сачуван велики број миљоказа, који свједоче о појачаном интересу Царства за путеве у Далмацији и шире. Фрагмент саркофага из Античке збирке Музеја РС попут аналогног примјерка из Гламоча, захваљујући заступљености медаљона и начину израде, показује да ови сепулкрални споменици потичу из клесарске радионице која је могла дјеловати на граничном подручју Делмата и између панонских крајева.