Гусле, Мотике, Бања лука, Крај XIX вијека
Двојнице, Рекавице, Бања Лука, Почетак ХХ вијека
Клепало, Косјерево, Лакташи, Почетак ХХ вијека
Традиционални музички инструменти
Музички инструменти представљају значајан елемент у традицији сваког народа. Пojављују се у различитим облицима, а по поријеклу могу бити аутохтони или преузети из других култура. Назив „инструменти“ потиче од латинске речи instrumentum, што представља механизам на ком се производе музички тонови. Пojам „традиционални музички инструменти“ обухвата све справе које производе звук и које је народ користио у својој традиционалној пракси. Првобитно, музички инструмент није имао данашњу улогу, већ је служио као сигнални инструмент или у оквиру магијских обреда. Током развоја, инструмент је претрпио промјене које су више биле изражене у његовој употреби него у изгледу. Његова примјена постала је разноврсна, обухватајући готово све сфере људског живота, а развој инструмената и данас није коначно завршен.
- Кустост
Гусле, Мотике, Бања лука, Крај XIX вијека
Садашња збирка броји 71 инструмент
Садашња збирка традиционалних музичких инструмената броји 71 инструмент. Збирка се и даље обогаћује новим примјерцима, у зависности од откупне моћи Музеја и броја инструмената који постају предмет откупа или продаје. Највећи број инструмената Музеја Републике Српске потиче с краја XИX и почетка XX вијека, што потврђују датуми њиховог уписа у инвентарне књиге. Инструменти су углавном набављени путем откупа, а мали број и путем поклона. Збирка садржи инструменте направљене од различитих врста дрвета, коже и метала. Највећи дио инструмената потиче из подручја сјеверозападне Босне, како показују архивски документи. Већина инструмената је ручно израђена, што експонати у збирци јасно потврђују. Примарни произвођачи били су сеоске занатлије, који су често били и свирачи. Класификација традиционалних музичких инструмената извршена је према систему њемачких етномузиколога Курта Сакса и Ериха М. Хорнбостела, који је и данас опште прихваћен. Она се темељи на материјалу као извору звука и начину добијања звука, а према њој су разврстани и инструменти Музеја Републике Српске.
Класификација традиционалних музичких инструмената
Класификација традиционалних музичких инструмената је урађена по класификацији њемачких етномузиколога Курта Сакса и Ериха М. Хорнбостела која је опште прихваћена је и данас, а према њој су разврстани и традиционални музички инструменти Музеја Републике Српске. Она се темељи на материји као извору звука и начину добијања звука.
У оквиру збирке, инструменти су разврстани у четири групе:
- колекција идиофоних музичких инструмената
- колекција мембранофоних музичких инструмената
- колекција кордофоних музичких инструмената
- колекција аерофоних музичких инструмената
Збирка Владе С. Милошевића
Живот и заоставштина
Владо С. Милошевић, педагог, диригент, етномузиколог и композитор, редовни члан Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине, својим дугогодишњим и преданим радом оставио је неизбрисив траг у музичкој култури ових простора. О значају његовог рада свједоче бројни чланци његових савременика, као и велика колекција стручних и друштвених признања која је добио током дугог и плодотворног радног вијека.
Свој радни и животни вијек посветио је искључиво музици. Сакупљао је народни мелос и забиљежио преко 2000 народних мелодија које је објавио у четири књиге, двије свеске и двије студије. Написао је и објавио бројне радове из области етномузикологије и музичког фолклора уопште. Оћене и стручне полемике о његовим радовима писали су многи, међу којима је и проф. др Драгослав Девић. О тајнама компоновања више је сазнавао из доступне литературе, а стварао је под изразито снажним утицајем традиционалне изворне народне музике.
Писао је за мушки, женски, дјечији и мјешовити хор. „Срасло са његовим духом и менталитетом, бремено смислом, хорско стваралаштво (опус од 253 мања и већа хорска дјела) ниче из непресушног културног насљеђа, ослобођено опасне безличности модерних схватања“.
Најзначајнија оркестарска и инструментална дјела
- Свита за обоу и гудаче (1949)
- Босанска свита за гудаче (1950)
- Крајишка рапсодија (1951)
- Концерт за контрабас (1951)
- симфонијска пјесма „Са планине“ (1957)
- Концерт за виолину (1961)
- Драматична симфонија (1967)
- Дивертименто (1970) и многа друга.
Написао је око 120 соло пјесама на текстове истакнутих пјесника, 340 камерних дјела, мањи број композиција за позоришне комаде и оперу „Јазавац пред судом“, на текст истоимене сатире Петра Кочића, према либрету књижевника Ранка Рисојевића.
Владо С. Милошевић је готово сву своју грађу оставио Музеју Републике Српске на чување и даље располагање. У тој збирци налази се нотна грађа, магнетофонске траке, фотографије, ордења, плакете, признања, писма, дио личног покућства и дио личних реквизита.
