Стална поставка - Камено доба
Одсјек за камено доба бави се истраживањем, класификацијом, анализом и интерпертацијом материјалних остатака старијег, средњег и млађег каменог доба, тј. палеолитом (2,6/2,3 милиона – 10.000 година п. н. е.), мезолитом (10.000 г. п. н. е. – 6.500/5.500 г. п. н. е.) и неолитом (6500/5500 - 3300 г. п. н. е.). Како је Музеј Републике Српске до 1992. године имао надлежност на територији Босанске Крајине, тако су и истраживања, као и материјал предочен у сталној поставци, одраз наведеног подручја. Стицањем статуса централности и матичности и преименовањем у Музеј Републике Српске, проширена је и територија дјелатности археолога.
- Кустост
Палеолит (2,6/2,3 милиона – 10.000 година п. н. е.)
Палеолит или старије камено доба на подручју сјеверне и сјеверозападне Босне у сталној поставци представљен је локалитетом Пећине (Клашнице) који је ископаван 1979, док је ревизија истих ископавања обављена 2007. године. До сада је утврђено да је ријеч о људској врсти неандерталац и мустеријенској култури која припада средњем палеолиту као и кромањонцима, људима homo sapiens типа, орињасијенске и граветијенске културе, тј. култура касног палеолита.
Мезолит (10 000 г. п.н.е. – 6500/5500 г. п.н.е.)
Средње камено доба или мезолит до сада је представљало временски хијатус праисторијске археолошке карте Босанске Крајине и још увијек немамо довољно података о наведеном периоду иако постоје индиције да ће се ревизијом збирки ово чињенично стање промијенити. Mezolit (10 000 g. p.n.e. – 6500/5500 g. p.n.e.)Mezolit (10 000 g. p.n.e. – 6500/5500 g. p.n.e.)
Неолит (6.500/5.500 - 3.300 г. п. н. е.)
Због слабе археолошке истражености, малобројни су и налази из млађег каменог доба (неолит). Стална поставка представља налазе истраживања вршених осамдесетих година на локалитетима Силоси Крчевине, Градина Бочац, Косијерево, Бијелића главица, Агино Село и Ковачица Дурутовци, а који су временски датовани као неолитски. На локалитету Бијелића Главица (Горњи Друговићи) констатована је основа неолитске куће, док Силоси Крчевине (према наводима истраживача, Б. Граљука) с друге стране свједоче о земуничком насељавању. На осталим локалитетима углавном је ријеч само о покретном материјалу, кременом, керамичком и коштаном. Налази из Бијелића Главице и Бијелића Главице дефинисани су као касновинчански и сопотски, али и енеолитски, док је по облицима, боји и украсима материјала Б. Граљук налазе локалитета Силоси Крчевине сврстао у неолитску сопотско-ленђелску културу старчевачке традиције и винчанског утицаја, типа Мало Кореново. Неолитски материјал из Бочца хронолошки је смјештен крајем какањске и почетком бутмирске културе, док је материјал Косијерева према истраживањима ранијих археолога поистовијећен са материјалом сопотске културе. Материјал са локалитета Ковачица Дурутовци иако није бројан, допушта детерминацији припадности бутмирској култури (О. Јамамковић).
Колико су сви подаци којима се користимо валидни, показаће ревизија комплетног материјала као и нова стручна и научна анализа, те ревизиона и нова истраживања.