Језгро за одбитке на масивном облутку, средњи палеолит 
Неретуширано уско сјечиво, средњи палеолит
Јамичасто оруђе на ламинарном одбитику, средњи палеолитСтална поставка - Камено доба
Одсјек за камено доба бави се истраживањем, класификацијом, анализом и интерпретацијом материјалних остатака из старијег, средњег и млађег каменог доба, односно палеолита (2,6/2,3 милиона - 10.000 година п.н.е), мезолита (10.000 година п.н.е - 6.500/5.500 година п.н.е) и неолита (6.500/5.500 - 3.300 година п.н.е). До 1992. године, Музеј Републике Српске био је надлежан за територију Босанске Крајине, што је утицало на обим истраживања и експонате у сталној поставци. Стицањем статуса централне и матичне институције, те промјеном назива у Музеј Републике Српске, проширено је и подручје дјеловања археолога.
- Кустост
Јамичасто оруђе на ламинарном одбитику, средњи палеолитПалеолит (2,6/2,3 милиона – 10.000 година п. н. е.)
Палеолит, или старије камено доба, на подручју сјеверне и сјеверозападне Босне, у сталној поставци представљен je локалитетом Пећине (Клашнице), који је ископаван 1979. године, док је ревизионо ископавање обављено 2007. године. До сада је утврђено да је ријеч о људској врсти неандерталац и мустеријенској култури, која припада средњем палеолиту, као и кромањонцима - људима типа Homo sapiens - повезаним са орињасијенском и граветијенском културом, односно културама касног палеолита.
Неретуширано уско сјечиво, средњи палеолитМезолит (10.000 година п.н.е - 6.500/5.500 година п.н.е)
Мезолит, или средње камено доба, представља временски хијатус на праисторијској археолошкој карти Босанске Крајине. Још увијек немамо довољно података о овом периоду. Међутим, постоје назнаке да ће ревизија постојећих збирки промијенити ово чињенично стање.
Латерална пострушка на масивном одбитку, средњи палеолитНеолит (6.500/5.500 година п.н.е - 3.300 година п.н.е)
Због недовољне археолошке истражености, налази из неолита (млађег каменог доба) су малобројни. Стална поставка излаже резултате истраживања спроведених осамдесетих година на локалитетима Силоси Крчевине, Градина Бочац, Косијерево, Бијелића Главица, Агино Село и Ковачица Дурутовци, који су хронолошки одређени као неолитски. На локалитету Бијелића Главица (Горњи Друговићи) потврђени су остаци неолитске куће, док налази са локалитета Силоси Крчевине, према истраживачу Б. Граљуку, указују на насељавање у земуницама. На осталим локалитетима углавном су откривени покретни артефакти: кремени, керамички и коштани материјал. Налази из Бијелића Главице дефинисани су као касновинчански и сопотски, али и енеолитски. Б. Граљук је, на основу облика, боје и украса материјала, налазе са локалитета Силоси Крчевине сврстао у неолитску сопотско-ленђелску културу старчевачке традиције, са винчанским утицајем, типа Мало Кореново. Неолитски материјал из Бочца хронолошки је смјештен на крај какањске и почетак бутмирске културе, док је материјал из Косијерева, према претходним истраживањима, поистовећен са материјалом сопотске културе. Иако није бројан, материјал са локалитета Ковачица Дурутовци омогућава његово сврставање у бутмирску културу (О. Јамамковић). Тачност свих ових података биће провјерена ревизијом комплетног материјала, новим стручним и научним анализама, као и ревизионим и будућим истраживањима.
