Керамичка здјела, Доња Долина, млађе жељезно доба
Сребрна наушница, Доња Долина, млађе жељезно доба
Глинене играчке, Доња Долина, старије и млађе жељезно добаСтална поставка - Метално доба
Метално доба Археолошког дијела сталне поставке представљено је налазима са неколико истражених локалитета територије Босанске крајине, као и са случајним налазима из околине Бање Луке, који потичу из периода од краја ИВ до краја посљедњег миленијума старе ере, што подразумјева бакарно доба (3300-2000/1800. г. ст. е.), бронзано доба (2000/1800-1000/800. г. ст. е.) и жељезно доба (1000/800. г. ст. е. – поч. н.е.).
- Кустост
Фрагменти керамичких посуда, глачало и кремено оруђе, Кастел, бакарно добаБакарно доба (енеолит)
Бакарно доба (енеолит) подручја сјеверозападне Босне потрајало је током последњих вијекова ИВ и већег дијела трећег миленијума старе ере, а означава га напуштање традиције млађег каменог доба и почетак развоја металургије. Репрезентују га малобројни налази, углавном керамичких посуда и у мањој мјери кременог оруђа са локалитета Кастел у Бањој Луци, Пећине у Клашницама и Земуница, Плављани и Обер у Радосавској, опредељених као насеља позног периода развоја вучедолске, односно ласињске културе, као и са некрополе равних гробова Петково брдо, такође у Радосавској.
Бронзани мач са бубрежастом јабучицом, градина Стражбеница, код ушћа Бијелог потока у Врбању, позно бронзано доба
Бронзано доба
Бронзано доба, са трајањем током II миленијума обиљежено је наглим развојем металургије, занатства и трговине, захваљујући близини рудоносних области. Недовољна истраженост локалитета из раног и средњег бронзаног доба разлог је да су појединачни налази једини поуздани показатељи постојања почетног раздобља миграција бронзанодобних популација, које постепено потискују бакарнодобну цивилизацију са ових простора. Стога су рана и средња фаза бронзаног доба заступљене са по једним случајним бронзаним налазом, бодежом из Мартин Брода на Уни и сјекиром из Барловаца. Бројнији су налази познобронзанодобног поријекла, од којих једној групи припадају случајна открића, попут оставе бронзаног накита из Меденог Поља, оставе бронзаног оружја из манастира Рмањ (копље) и са простора градине Сражбеница (мач). Друга група резултат је археолошких ископавања, попут бронзаног накита из Маховљана (наруквица, украсне игле, привјесци). Интензивна експлоатација бронзане руде приписана је новопридошлим средњоевропским популацијама, носиоцима културе поља са урнама, те оснивачима бројних насеља градинског типа на подручју сјеверозападне Босне, гдје подстичу развој аутохтоне културе. Сматра се да је ова средњоевропска култура, извршивши експанзију преко Саве, доспјела је током позног бронзаног доба и у сјеверну Босну, чије присуство документује археолошки материјал са систематски истражених локалитета, углавном из насеља са територије Градишке и Бање Луке (Доња Долина, Брдашце/Лакташи, Читлук, Радосавска Пискавица, Карановац).
Бронзани накит, Била, Кумсале, Блатница, Клашнице, старије жељезно доба
Жељезно доба
Развој жељезног доба током готово читавог посљедњег миленијума старе ере на подручју сјеверозападне Босне, насељеног Панонима, могуће је пратити захваљујући археолошки истраженим локалитетима, прије свега, разноврсном материјалу из комплексног насеља у Доњој Долини. По богатству материјала истичу се и други локалитети, такође насеља са континуитетом из претходног периода (Брдашце/Лакташи, Читлук, Карановац), као и новонастала (Сански Мост), која су током старије фазе жељезног доба (халштат) припадала културној групи Доња Долина–Сански Мост, распрострањеној дуж Посавине, између ушћа Уне и Врбаса. Млађе жељезно доба (латен) босанске Посавине (Доња Долина, Сански Мост) и Поуња (Јазерине, Рибић), попут славонске Посавине и панонског Подунавља, било је изложено јаком утицају келтске културе (разни облици латенских фибула, технологија израде и декорације керамичких посуда). Археолошким материјалом није потврђено келтско освајање територије јужно од Саве, о чему свједочи и непрекинути развој јаподске културе у Поуњу до завршетка старе ере, а без већих промјена и током продора Келта. Изложени примјерци специфичног јаподског накита и дијелова ношње, израђеног у комбинацији бронзе, жељеза, стакла и ћилибара доказ су и постојања трговине, не само са суседима, већ и са удаљеним областима, попут Балтика.
Галерија
Погледајте доступне фотографије
