Доња Долина

13.09.2024

Поставка ЈУ Музеј Републике Српске

Археолошка истраживања и вишедеценијски заборав

О изложби

Изложбом Доња Долина, археолошка истраживања и вишедеценијски заборав… , отвореном за посетиоце 28. априла 2022. године, Музеј Републике Српске обележио је 122 године од првих археолошких ископавања овог локалитета. Представљени су само археолошки налази из Доње Долине који се чувају у Праисторијској збирци Музеја Републике Српске. Избор концепције изложбе условљен је чињеницом да се део материјала данас налази у фундусима Земаљског музеја у Сарајеву и Завичајног музеја у Градишци. Немогућност приказивања целокупног материјала са овог локалитета основни је разлог што се у концепцији изложбе инсистирало да у фокус презентације буду резултати археолошких истраживања Доње Долине, а не археолошка прича о овом праисторијском насељу. Реч је о експозицији 1125 експоната, изабраних да репрезентују део археолошког материјала откривеног током 8 истраживачких кампања овог Музеја (1963,1964, 1975, 1977, 1978, 1980 и 1981) и рекогносцирања (2019).

Изабраних 1125 експоната представља репрезентативне налазе из Доње Долине, који су резултат археолошких истраживања Музеја Босанске крајине (некадашњи назив Музеја Републике Српске) од 1963. до 1981. године. Главни критеријум концепције изложбе подразумева излагање експоната у целинама према годинама када је археолошки материјал ископан, уз примену секундарног, пратећег, али не мање важног критеријума хронолошке опредељености. Експонати су у служби презентације целине, хронолошке, културне и стратиграфске, док појединачно имају значаја, уколико поседују неку од екслузивних вредности. Изузетак представља 30 експоната, будући да су случајни налази из Доње Долине, доспели у Музеј посредством сакупљачке делатности, даровања и откупом, почев од 1902. до 1975. године, међу којима је најстарији предмет бакарна плочаста секира, енеолитске провенијенције, а најмлађи римска лампа. Тако је и са завршним сегментом изложбе, који приказује површинске налазе, прикупљене током рекогносцирања градинског насеља у Доњој Долини од стране Музеја Републике Српске током септембра 2019. године, указујући јавности да овај локалитет завређује наставак археолошких истраживања, без обзира што његово данашње стање одражава прекривеност коровом и угроженост небригом надлежних.

Поставка ЈУ Музеј Републике Српске

С обзиром да већина ископаног материјала потиче из насеља, на изложби преовладавају керамички експонати као сведочанства кухињског домаћинства (посуде), ткања (пршљенци, тегови). Нешто мање бројну групу чине камени експонати, као потврде израде оруђа (жрвњеви, секире, чекићи, брусеви), оружја (праћкаши) или накита (привесци). По бројности следе коштани експонати, углавном алатке, а у мањем броју шила, игле, калемови, оплате ножева и амулети. Малобројнији су репрезенти дрвених експоната (остаци дна чамца), те оних од стаклене пасте (наруквице и перласте огрлице) и ћилибара (амулет). Посебно су изложени метални експонати, који потичу из насеља и гробова. Преовладавају бронзани, било да су из састава оруђа (секире, српови, удице, игле), посуђа, прибора (пинцете), накита (фибуле, привесци, перле), коњске опреме или сведоче о коришћењу новца (келтски новчићи). Од гвоздених експоната у највећој мери изложени су поједини делови оружја (копља, фрагментовани келтски мач), као и оруђа (секире, клинове), а од сребрних, изузетних налаза, тордирана наушница.

Осим ових показатеља материјалне културе, приказана су и сведочанства духовне културе Доњодолинаца током бронзаног и гвозденог доба, у највећој мери везана за погребни ритуал, обичај биритуалног сахрањива, веровања у загробни живот (гробни инвентар, обред фунерарне гозбе). На поштовање соларног култа бронзанодобних Доњодолинаца указују представе водених птица и точка на металном накиту, мотив свастике на покретним огњиштима и грејалицама у облику пирамидалних тегова. О култу предака говоре украсни детаљи појединих облика материјалне културе, попут мотива спирале на привесцима, фибулама, керамичким посудама и пршљенцима, мотива меандра и свастике на пирамидалним теговима, кућним огњиштима и покретним пећима, мотива валовнице и цик-цак црте на урнама. Уз непрекинуту традицију поштовања култа сунца и предака, код гвозденодобних Доњодолинаца јавља се култ хероја, односно хероизираног покојника, идентификованог посредством гробног инвентара са некрополе и везаног за процес издвајања слоја ратника током прве половине VI в. ст. е. Оскудни подаци о развоју уметности говоре о њеној зависности од магијских и религијских представа Доњодолинаца, од њихових ритуалних и естетских потреба, не превазилазећи декоративни карактер. Игра, као посебан вид духовне културе у Доњој Долини, посведочена је налазима глинених дечјих играчака на Градини из гвозденог доба, у чијем репертоару су најразноврсније и најбројније минијатурне посуде, звечке, антропоморфне и зооморфне фигурине.

Aрхеологија детињствa

Изложба је обогаћена групом од тридесетак глинених дечјих играчака, претежно у облику минијатурних посуда, а изузетно примерцима звечке и лутке (антропоморфна фигурина), откривених у градинском насељу (1975, 1978, 1979, 1980) и датованих у гвоздено доба. Ови археолошки налази из Музеја Републике Српске, као и примерци из Земаљског музеја у Сарајеву, припадају специфичним облицима материјалне културе Доње Долине, везаним за дечју популацију, а сведоче о детињству и игри, посебном виду духовне културе у Доњој Долини. То су минијатурне копије предмета из састава свакодневне или ритуалне употребе одраслих, којима се однедавно бави археологија детињства. Доњодолинске дечје играчке из наше збирке чиниле су пратећу изложбу традиционалне Ревије археолошког филма, одржане крајем септембра 2019. године у Музеју Републике Српске.

Глинена здјела

Тег

Локалитет

Доња Долина, данас село са незнатним бројем становника, током праисторије велико насеље са потврђеним континуитетом и током протоисторијског периода, вероватно неосвојено од Келта и опстало за време римске окупације, за трајања гвозденог доба представљало је значајно привредно, трговачко, транзитно и културно средиште. Погодан географски положај допринео је укључивању Доње Долине у мрежу трговачких путева и центара на северном Балкану, интензивирању њеног економског и културног развоја, те прерастању у важно средиште, стециште разноврсне робе и различитих утицаја из суседства, као и из удаљенијих области, попут источне Паноније, Трансилваније, Олтеније, Егејске Македоније и Грчке. На овај начин насеље Доња Долина превазилазило је интерни значај, добијајући током праисторије регионални и изванрегионални оквир, у најмањој мери балкански. То ће показати и доказати будућа археолошка истраживања.

Ситуациони план локалитета на сателитској карти

Ситуациони план локалитета

Историјат истраживања

Случајним открићима из периода од 1896. до 1898. године започиње интересовање за Доњу Долину. Историјат археолошких истраживања локалитета Доња Долина започет је рекогносцирањима и пробним ископавањима Фрање Фиале, једног од првих кустоса Земаљског музеја у Сарајеву, а настављен већим археолошким ископавањима Ћире Трухелке (1899–1904), који је извршиио и заштитне радове због угрожености локалитета градњом насипа 1908/1909. и 1911. године. Неповољне друштвено-политичке околности (два светска рата) допринеле су већим прекидима археолошких истраживања Доње Долине. Двадесетак година протекло је до наредних краткотрајних ископавања Миховила Мандића (1927/1928), а више од три деценије до истраживања Здравка Марића (1961–1964), ревизионих на Градини и заштитних на Старијем насељу. Музеј Босанске крајине у Бањалуци наставио је током 1963. и 1964. године сондажно ископавање Старијег насеља у Горњој Долини и ревизионо истраживање у Доњој Долини, односно сојеничког насеља на Градини, под руководсвом Вере Николић. Систематска археолошка истраживања слоја млађег гвозденог доба на Градини и некрополе на Тименичкој греди отпочео је Зденко Жеравица 1975. године, а наставио у периоду 1978-1981, 1982-1983. и 1990. године. Током Одбрамбено-отаџбинског рата (1992–1995) престаје интересовање за теренско истраживање Доње Долине, које траје до данас.

Фрањо Фиала

1898: рекогносцирања, пробна ископавања

Ћиро Трухелка

1899: сојеничко насеље на Градини, некропола на Тименичкој греди
1900: гробови у Горњем Пољу, некропола на Тименичкој греди
1901–1904: сојеничко насеље на Градини, некропола на Тименичкој греди
1908–1909, 1911: сојеничко насеље на Градини

Миховил Мандић

Мања археолошка ископавања 1927-1928: башта Ј. Џајића на простору сојеничког насеља.

Здравко Марић

Ревизиона и заштитна археолошка ископавања 1961: Старије насеље (сонда А), Градина (сонда B) 1963–1964: башта Мате Шокића (сонда С) у Горњој Долини

Вера Николић

Ревизиона археолошка ископавања 1963: Старије насеље, башта Мате Шокића (сонда С) у Горњој Долини 1964: Старије насеље, башта Мате Шокића (сонда С) у Горњој Долини, сојеничко насеље на Градини (сонда D, Е), греда М.Ћорковића и И. Петровића (сонда F)

Зденко Жеравица

Систематска археолошка истраживања 1975-1977: Млађе насеље на Градини 1978: Млађе насеље на Градини, пробно ископавање на парцели Јандрије Стојаковића 1979–1980: Млађе насеље на Градини 1981: Млађе насеље на Градини, пробна ископавања на парцелама Маријана Шокића, Пилипа Шокића, Будић Мате Стипа 1981–1983: Млађе насеље на Градини, башта Мате

Боривој Човић

Орхан Јамаковић

Ђорђо Одавић

Милан Ђурђевић

Сојеничко насеље, сонда D, 1963.

Откриће дна чамца, сонда D, 1964.

Тименичка греда, гроб са скелетом коња и опремом, 1975.

Градина, основе B6 и C6, откопни слој 8, 1980.

Подаци о локалитетуа

Етнокултурна припадност

Најстарије насеље у Доњој Долини приписује се носиоцима културе поља са урнама, средњоевропским досељеницима или освајачима, можда аутохтонцима, али свакако оснивачима. Прича о Доњој Долини сеже још даље у прошлост, судећи према открићу објеката и материјала из раног бронзаног доба и неолита на Градини, као и даље у будућност, што наговештавају малобројни римски налази из III и VI века. Засад археолошки материјал сведочи о континуитету насељености и непромењеном саставу становништва од XIII в. ст. е. до римске окупације. Гвозденодобни Доњодолинци сматрају се носиоцима културне групе Доња Долина-Сански Мост, која је на тлу Посавине, између ушћа Уне и Врбаса, потрајала од почетка VIII до краја IV в. ст. е. Припадност ове културне групе углавном се етнички приписује Панонима, можда потомцима претходника, који су градили насеља типа сојеница и градина, о чему управо сведоче гвозденодобни остаци из Доње Долине. У ужем смислу, реч је о племенским заједницама Осеријата, насељених на ширем подручју Доње Долине, као и Мезеја, везаних за територију од ушћа Сане до средњег тока Врбаса.

Поставка ЈУ Музеј Републике Српске

Мр Славица Арсенијевић

О аутору

Мр Славица Арсенијевић, археолог, музејски саветник у ЈУ Музеј Републике Српске, Бања Лука. Рођена је 14. 4. 1961. у Београду, где је стекла основно, гимназијско и високошколско образовање на Филозофском факултету Универзитета у Београду на Одељењу за археологију, дипломиравши 1990. г. на Групи за праисторијску археологију код професора Драгослава Срејовића, са темом дипломског рада Утицаји степских култура на развој енеолитских и ранобронзанодобних аутохтоних култура на тлу Југославије. Каријеру археолога праисторичара у Музеју Републике Српске у Бањалуци отпочела је 2003. године, чију је Праисторијску збирку водила до 2006. године, откад је задужена за метално доба (бронзано, бакарно, бронзано и гвоздено доба) у оквиру Одељења за праисторију. Звање кустоса археолога стекла је 2004. у Народном музеју у Београду, звање вишег кустоса археолога 2010. у Сарајеву, а звање музејског саветника 2021. године у Бањалуци. Магистрирала је на Одељењу за праисторијску археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду 2012. са темом Појасне копче из млађег гвозденог доба на тлу западног и централног Балкана.

Аутор је прилога у видео презентацији праисторијског материјала из Археолошке збирке Музеја Републике Српске у Бањалуци, од којих су снимљене две епизоде серијала Благо народа Републике Српске, у реализацији Радио-Телевизије Републике Српске током 2006. У оквиру рада на популаризацији археолошког и културног насљеђа, такође, током септембра 2017. године организовала 12.-у Ревију археолошког филма, са 27 приказаних филмова, међу којима по први пут оних који припадају руској продукцији. Вишекратно је публиковала археолошки материјал из праисторијске збирке Музеја Републике Српске као коаутор: публикације Водич Музеја Републике Српске (2004, 9-15/Археологија), музејског каталога Накит од праисторије до средњег вијека (2008, 15-130/Накит током праисторијског периода), јубиларне публикације Музеја Републике Српске у Бањалуци (2010, 139-145, 150-155). Учествовала је и у раду на Енциклопедији Републике Српске, у реализацији и издању Академије науке и умјетности РС, са одредницама о развоју часописа Зборник крајишких музеја и келтског периода на подручју Босне и Херцеговине (2020). Коаутор је неколико мањих колетивних изложби у Музеју Републике Српске (Додир прошлости, изложба за особе са инвалидитетом, 2006, Изложба за особе са посебним потребама, 2007) као и тематских изложби: Накит од праисторије до средњег вијека, Археолошка збирка Музеја Републике Српске (2008), Гламоч кроз вијекове (2008), Накит кроз вијекове (2009). Аутор је мање изложбе Праисторијске играчке као инспирација, одржане током септембра 2019. као пратећа манифестација 14. ревије археолошког филма, одржане у Музеју Републике Српске, као и веће тематске изложбе Доња Долина, вишедеценијска археолошка истраживања и вишедеценијски заборав… (1125 експоната), отворене 28. априла 2021. године и пратећег монографског каталога Доња Долина, Археолошка збирка Музеја Републике Српске (2019). Иновирала је читав праисторијски део археолошке сталне поставке Музеја Републике Српске током 2004. године, као и сегмент металног доба 2010.

Археолошка истраживања

Прво учешће на систематским археолошким ископавањима из периода незапосленог археолога везано је за неколико кампања у оквиру вишегодишњих археолошких истраживања (1982-1985) локалитета Понтес (код Кладова), под руководством професора др Милутина Гарашанина и др Милоја Васића;
Прво искуство музејског рада стекла у периоду од 1982. до 1985. године, захваљујући обради керамичког материјала из збирки музеја у Шапцу и Чачку.
У оквиру археолошких ископавања сондажног типа учествовала током 2004. године као сарадник на истраживању локалитета Којића градина, ситуираног на простору војног полигона Мањача, код Бањалуке;
Током 2004. рекогносцирала локалитете на граничном подручју са општином Приједор;
Средином октобра 2005. рекогносцирала локалитете на територији општине Приједор;
Сарадник на сондажним ископавањима локалитета са ширег подручја општине Добој (Камен код Макљеновца, Пожар-Поповићи и Крчевина код Станара) током 2006. у оквиру пројекта Палеолит сјеверне Босне, када је и започет у организацији Универзитета у Кембриџу, Завода за заштиту природног и културног насљеђа, Музеја Републике Српске у Бањалуци и Музеја у Добоју;
Током 2006. и 2007. године, осим редовних музејских рекогносцирања, учесник је и рекогносцирања и сондирања локалитета са ширег подручја Добоја и Бањалуке, изведених у оквиру пројекта Палеолит сјеверне Босне;
Током 2006. године рекогносцирала локалитет Босански Дубочац, код Дервенте, као и низ локалитета који се налазе на путу Дервента-Лакташи (села Кладари и Кочићево), имање Драгана Деспотовића у селу Маљева, уз Врбању, локалитета Трзањ-Главица у селу Вечићи (Котор Варош), средњовековног града Котора, откриће двеју градина (изнад Товиловића реке, уз реку Крушевицу и Ланиште);
Током 2006. године рекогносцирала на простору имања Момира Вукелића у селу Обровац, евидентира егзистенцију утврђеног насеља (Вукелића градина) од позног бронзаног доба до касног средњег века;
Крајем 2006. рекогносцирала четири археолошка локалитета са општине Прњавор (Орашје/Ријека и Просјечка, Друговићи, Раилића Стаменића и Бојића);
Од јануара до средине маја 2007. сарадник на рекогносцирању локалитета са подручја веће или мање удаљености од Бањалуке, у склопу наставка радова на пројекту Палеолит северне Босне;
Током 2007. сарадник на рекогносцирању локалитета на простору села Голеши и Кола;
Сарадник на рекогносцирању археолошких локалитета у склопу Међународне археолошке радионице, од 30. јуна до 3. јула 2009. године;
Током марта 2010. сарадник на рекогносцирању 6 локалитета са територије општине Прњавор и 2 са граничне територије ове, са општинама Добој и Челинац: средњовековне некрополе и утврђења (Горња Илова, Доња Илова, Брестово, Дренови), праисторијске градине (Горњи Вијачани, Јанковићи, ушће Сабањске ријеке у Укрину);
крајем 2011. и до почетка априла 2012. рекогносцирала средњовековна утврђења са бањолучке општине (Звечај град, Гребен град, Врбашки град, Бочац), као и праисторијске градине (Шушњари);
крајем 2012. сарадник на рекогнисцирању локалитета Призрен град (код Мркоњића) и градина на подручју села Сијена;
20. маја 2015. године рекогносцирала средњовековни локалитет Звечај;
Током јуна 2017. године сарадник на ископавањима локалитета Висови у селу Доњи Бранешци/Дерајићи код Челинца;
током 2019. године рекогносцирала археолошке локалитете на територији Гламоч, везаним за потребе изложбе Гламоч од праисторије до средњег века;
Крајем септембра 2019. рекогносцирала археолошке локалитете са територије општине Градишка- у атару Ламинаца (Доњи Ламинци, Ламинци, Баћин, Барице, Борковићи, Лисичји бријег–Цинтор, Лукића баре, Мокреш, Вуковића куће), као и Доње Долине (Градина);
Током фебруара 2020. рекогносцира локалитет Шамаре–викендице са подручја Крупе на Врбасу;
Током фебруара 2021. обилазила локалитет Ђурђевац код Приједора;
Током 23. марта 2022. започела рекогносцирања археолошких локалитета на територији општине Бањалука (Крмине), у сарадњи са колегама археолозима, Милком Ђукић и Гораном Симоновићем, заједнички пројекат Археолошка топографија Републике Српске.
Крајем марта 2022. године, у сарадњи са истим колегама, учествовала у заштитним ископавањима локалитета Краљевац (Краљев сто) у селу Горња Лепеница, на општини Србац.

Галерија

Погледајте доступне фотографије