Очување културне баштине и излагање предмета у музејима увелико зависи од конзерватора који обавља све потребне интервенције да се предмет чува, одржи и превасходно врати у његово изворно стање. Како би се спријечила евентуална даљња детериорација, након приспијећа предмета у музеј, конзервацију предмета обављају конзерватори у оквиру својих специјалности везаних за керамику, текстил и кожу, метал, иконе и слике, књиге и папир, стакло, итд.

Сви предмети који се чувају у музејима су осјетљиви на утицаје околине - влажност ваздуха, температуру, свјетлост и зрачење, па зато конзервација спада у приоритетне одговорности Музеја. Конзервација подразумјева ђеловање конзерватора, интервенције као што су чишћење, поправка оштећења, стабилизација, надомјешћивање/конструисање дијелова који недостају...

Драгана Радоја, виши козерватор и рестауратор за текстил у Музеју Републике Српске и мастер конзерватор за археолошки материјал и скулптуру, у новом прилогу Радио Телевизије Републике Српске објашњава детаље свог рада и упознаје публику са методама у оквиру процеса конзервације који служи заштити. Истиче, да предмету који је значајно оштећен, само рестаурација враћа првобитан изглед, а за најкреативнији дио овог процеса каже да је реконструкција недостајућих дијелова, који се надомјештају искључиво на основу документације.

Аутор прилога: Наташа Шмуља.

Извор: Радио Требиње