Изложбом, коју ће Музеј Републике Српске отворити 8. априла, обиљежава се 122 године од првих већих археолошких ископавања Доње Долине, предузетих давне 1899. године.

Овај локалитет, који представља значајно праисторијско насеље у балканским оквирима, а распрострањено на територији општине Градишка, 2006. године проглашено је националним спомеником и уписано у Регистар споменика културе Босне и Херцеговине прве категорије.

Разлог данашњег смјештаја откривеног материјала у три музеја (Земаљски музеј БиХ у Сарајеву, Музеј Републике Српске у Бањалуци и Завичајни музеј у Градишци), везан је за историјат археолошких ископавања. Почетна истраживања извршили су кустоси Земаљског музеја у Сарајеву.

Други свјетски рат довео је до већег прекида археолошких истраживања Доње Долине, све до почетка шездесетих година прошлог вијека, када Музеј Босанске крајине отпочиње систематска ископавања, а затим и ревизиона, која су потрајала до 1981. године. Мања, сондажна ископавања, заправо и посљедња, извршена су у две кампање 1982-1983, 1990. године.

Посјетиоцима Музеја Републике Српске биће презентован материјал са локалитета Доња Долина, који је археолошки истражио Музеј Босанске крајине и који се чува у Праисторијској збирци. Најстарији налази, углавном керамички, а у мањој мери бронзани, датују из XIII вијека старе ере и откривени су приликом истраживања Старијег насеља из позног бронзаног доба. За разлику од малобројних експоната, који представљају свједочанство Новог, сојеничког насеља из старијег гвозденог доба, обиље експоната репрезентује насеље на Градини из млађег гвозденог доба, рекла је Славица Арсенијевић виши кустос археолог, аутор изложбе Доња Долина, археолошка истраживања и вишедеценијски заборав.

Како она објашњава, културни слојеви на Градини и гробни инвентар са некрополе, документују континуитет развоја насеља гвозденог доба, започетог у Старијем насељу, припадност истом становништву, без обзира на присуство келтских елемената у материјалној култури. Могући су појединачни пљачкашки продори Келта, односно насељавања келтских трговаца, занатлија и војних посада.

Од око хиљаду експоната на изложби најбројнију групу представљају керамички предмети, прије свега керамичке посуде, углавном конзервисане, реконструисане и приказане у цјелини, уз карактеристичне фрагменте. Бројни су и примјерци пршљенака, тегова, калемова и глачалица. Занимљиву групу, такође керамичких налаза, представља група од тридестак ђечјих играчака, као посебан вид духовне културе у Доњој Долини и свједочанство ђетињства, игре и забаве, те едукације – истакла је ауторка.

Локалитет Доња Долина је један од најзначајнијих праисторијских локалитета на Балкану. Свједочи о континуитету насељености и непромијењеном саставу становништва од XIII вијека старе ере до римске окупације.

Ово насеље је током гвозденог доба представљало значајно привредно, трговачко, транзитно и културно средиште. Најстарије насеље у Доњој Долини из позног бронзаног доба приписује се носиоцима културе поља са урнама, средњоевропским досељеницима или освајачима, можда аутохтонцима, али свакако оснивачима. Доњодолинци гвозденог доба сматрају се носиоцима културне групе Доња Долина-Сански Мост, која је на тлу Посавине, између ушћа Уне и Врбаса, потрајала од почетка ВИИИ до краја ИВ вијека старе ере – објаснила је ауторка.

Прича о Доњој Долини сеже још даље у прошлост, судећи према открићу објеката и материјала из раног бронзаног доба и неолита на Градини, као и даље у будућност, што наговјештавају малобројни римски налази из III и IV вијека.

Отварање ове тематске изложбе планирано је 8. априла, а трајање до краја ове године. Могуће је, према ранијим договорима, да изложба гостује у Музеју Војводине у Новом Саду.

Припремљен и каталог

Свака изложба са много експоната, а ова са око хиљаду, веома је захтјевна у сваком смислу. Најприје, издвајања, валоризације и обраде предмета за изложбу, што подразумијева двије године рада у депоу, а затим осмишљавања и израде концепције изложбе, избора одговарајућег простора, витрина и освјетљења, постављања изложбе. Будући да изложба говори о археолошким ископавањима локалитета Доње Долине од стране Музеја Босанске Крајине (данас Музеја Републике Српске), концепција подразумијева презентацију материјала ископаног током одређених година. Бројност материјала захтијева највећи изложбени простор, посебно израђене витрине и усмјерено освјетљење. Изабрани репрезентативни материјал да би био изложен, подвргнут је третману конзервације, посебно метални предмети и керамичке посуде, које су у великом броју реконструисане ради приказивања у цјелини. Излагање је крајњи чин, коме претходи рад на каталогу монографског типа са 350 страна, који подразумијева истраживачки рад, писање и обогаћивање умјетничким фотографијама. Ово је захтијевало још двије године рада.

Аутор прилога: Андреа Алексић.

Извор: Српска инфо